Umjet­nič­ka troj­ka iz Hr­vat­ske, Ve­dra­na Ši­mić, so­pran, Do­ma­goj Do­ro­tić, te­nor i Si­mon De­špalj, pi­ja­ni­sta, na­stu­pi­la je u cr­kvi Sve­te Kla­re u Ko­to­ru na sve­ča­nom kon­cer­tu u čast ju­bi­le­ja 750 go­di­na pri­sut­no­sti fra­nje­va­ca u Bo­ki Ko­tor­skoj. U pre­kra­snom am­bi­jen­tu is­pred ras­ko­šnog ba­rok­nog ol­ta­ra ko­ji je osmi­slio Fran­če­sko Ka­bjan­ka, ču­ve­ni re­ne­san­sni skulp­tor, so­li­sti su u pr­vom di­je­lu pje­va­li so­li­stič­ki, sa­kral­ne na­pje­ve Pu­či­ni­ja, Hen­dla, Bi­zea, Ba­ha i za­jed­no bri­lji­ra­li u Fran­ko­voj „Pa­nis an­ge­li­cus”. Usli­je­di­le su ari­je iz Ver­di­je­ve ope­re „Ote­lo”, mo­li­tva De­zde­mo­ne „Ave Ma­ria”, Pu­či­ni­je­ve „To­ske”, ari­ja Ma­ria, Ti­jar­do­vi­će­ve „Ma­la Flo­ra­mi“, Đor­da­ni­je­va An­drea Še­ni­er, „Oda ze­mlji” (ari­ja Mi­le) Ja­ko­va Go­tov­ca, kao i na­po­li­tan­ska pje­sma (S.Kar­di­ljo). Lju­bi­te­lji „a ka­pe­la” pje­va­nja uži­va­li su u sva­kom iz­vo­đe­nju, po­zdra­vlja­uj­ći to­plim apla­u­zi­ma umjet­nič­ki trio. Pu­bli­ka je ču­la i ari­ju Da­ni­ce („U da­le­kom Dre­no­po­lju“) iz ope­re „Bal­kan­ska ca­ri­ca“ Di­o­ni­za da Sar­na.
Ve­dra­na Ši­mić je u Cr­noj Go­ri pje­va­la „Bal­kan­sku ca­ri­cu“ već 15 pu­ta, sa jed­nim go­sto­va­njem u Sa­ra­je­vu. Na­da se da će ova ope­ra bi­ti ob­no­vlje­na i da će s njom go­sto­va­ti u Ko­to­ru, gdje do sa­da ni­je iz­vo­đe­na.
-Uvi­jek oče­ku­jem da ću ne­ka­ko do­ći na Ko­to­rArt, pa ni­ka­ko, ali, mi se evo po­zi­va­mo da bar na kon­cer­tu pje­va­mo ne­ke di­je­lo­ve. Vje­ru­jem da mo­že i da tre­ba ci­je­la ta ope­ra da bu­de iz­ve­de­na u Ko­to­ru i ši­rom Cr­ne Go­re, ali i da­lje. Mo­gli bi­smo da raz­mje­nju­je­mo ne­ke ope­re, ne­ka za­gre­bač­ki „Ero“ ili je­dan „Zrin­ski“ iz Ri­je­ke do­đe u Pod­go­ri­cu ili Ko­tor, a na­ša „Bal­kan­ska ca­ri­ca“ ne­ka ide ta­mo. Za sve po­sto­ji na­čin, sa­mo se oko to­ga tre­ba pu­no za­ba­vi­ti, ka­že Ve­dra­na Ši­mić, ko­ja je na­red­nog da­na na­stu­pi­la u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu.
Te­nor Do­ma­goj Do­ro­tić je odu­še­vljen lje­po­tom i isto­rij­skom pro­šlo­šću „bi­se­ra“ Sta­rog gra­da, u ko­me je pr­vi put kao umjet­nik, a po­seb­nom ča­šću sma­tra pri­li­ku da za­jed­no sa Ve­dra­nom i Si­mo­nom na­stu­pi po­vo­dom 750. go­di­šnji­ce fra­nje­va­ca u Ko­to­ru. On je do ne­dav­no bio so­li­sta Ope­re za­gre­bač­kog HNK, a tre­nut­no je do­bio sta­tus pr­va­ka osječ­kog HNK. Pje­vao je i u Spli­tu, po­ma­lo u ino­stran­stvu, a ovo­ga lje­ta imao je čast da otvo­ri Du­bro­vač­ke ljet­nje igre. Mu­zič­ka kri­ti­ka ga sma­tra jed­nim od naj­bo­ljih te­no­ra na tlu Hr­vat­ske, pa i na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Na­stu­pom u Ko­to­ru bio je odu­še­vljen i Si­mon De­špalj, pi­ja­ni­sta i di­ri­gent, do­cent na Umjet­nič­koj aka­de­mi­ji u Osi­je­ku za pred­me­te Stu­dij oper­nih ulo­ga i Di­ri­go­va­nje. Uče­stvo­vao je 2008. go­di­ne u pra­i­zved­bi ope­re „Bal­kan­ska ca­ri­ca“ u Cr­noj Go­ri. M.D.P.